Nacionalna služba za zapošljavanje svojim podacima potvrđuje da se broj stranaca u Srbiji iz godine u godinu povećava, a samim tim i njihova potreba za zaposlenjem dok borave ovde. Stranci su kod nas najčešće angažovani u multinacionalnim kompanijama, inostranim bankama, predstavništvima i kao rukovodeći kadar. Ne samo broj zaposlenih stranaca, povećava se i broj stranih državljana koji u Srbiji osnivaju preduzeća, kao i objekte iz raznovrsnih uslužnih delatnosti.

Svima njima je potrebna radna dozvola. I peripetije koje idu uz nju.

Šta donosi novi Zakon o zapošljavanju stranaca, tačnije Pravilnik o dozvolama za rad, koji reguliše ovo pitanje?

Pravilnik o dozvolama za rad ( „Službeni glasnik RS“, br.63/18), stupio je na snagu 25.08.2018. godine, i bavi se načinima dobijanja i produženja dozvole za rad, kao i uslovima i dokazima za isto.

Odobrenje za privremeni boravak/stalno nastanjenje stranaca je preduslov za dobijanje dozvole za rad, tako da se radna dozvola izdaje za period koji nije duži od perioda na koji je strancu odobren privremeni boravak. Privremeni boravak i stalno nastanjenje stranaca regulisani su Zakonom o strancima.

Postoji više vrsta radnih dozvola, a za isti vremenski period možete pribaviti samo jednu vrstu radne dozvole – i to:

  • ličnu radnu dozvolu, ili
  • radnu dozvolu

Lična radna dozvola je neophodna za zapošljavanje, samozapošljavanje i korišćenje zakonom zagarantovanih prava u slučaju nezaposlenosti. Ova radna dozvola se izdaje na zahtev stranca:

  • kome je odobreno stalno nastanjenje
  • koji ima status izbeglice
  • koji pripada posebnoj kategoriji stranaca.

Ova dozvola se takođe može izdati i u svrhu spajanja porodice, (na zahtev člana uže porodice stranca kome je odobreno stalno nastanjenje ili koji ima status izbeglice, na zahtev stranca člana uže porodice srpskog državljanina ili stranca srpskog porekla do trećeg stepena srodstva u pravoj liniji).

Za razliku od lične radne dozvole, radna dozvola nije striktno vezana za lični status stranca. Ova vrsta radne dozvole se izdaje za:

  • zapošljavanje
  • posebne slučajeve zapošljavanja
  • samozapošljavanje.

Zahtev za izdavanje, odnosno produženje dozvole za rad, podnosi se organizaciji nadležnoj za poslove zapošljavanja prema:

  • Mestu privremenog boravka ili stalnog nastanjenja stranca, kod dozvola koje se izdaju na zahtev stranca (lična radna dozvola, ili dozvola za osposobljavanje i usavršavanje kad je podnosi stranac)
  • Sedištu poslodavca, kod dozvola za rad koje se izdaju na zahtev poslodavca i ukoliko je poslodavac registrovan u  Republici Srbiji (radna dozvola za zapošljavanje, za upućena lica, za kretanje u okviru privrednog društva I za osposobljavanje I usavršavanje kad zahtev podnosi poslodavac)
  • Mestu gde se rad obavlja (radna dozvola za samozapošljavanje  i radna dozvola za nezavisnog profesionalca).

Prijem zahteva i pregled dokumentacije za izdavanje dozvola za rad strancima, u Filijali za grad Beogradu se obavlja u kancelariji br. 220. svakog radnog dana od 8 do 13 časova.

U skladu sa Zakonom o republičkim administrativnim taksama („Sl.glasnik RS“, br. 43/03… 57/14, 45/15-usklađeni din.izn.  83/2015, 112/2015, 50/2016 – usklađeni din. izn., 61/2017 – usklađeni din. izn., 113/2017, 3/2018 – ispr. 50/2018 – usklađeni din. izn  ), taksa za izdavanje dozvole za rad, naplaćuje se po tarifnom broju 205:
Iznos: 13.470,00  dinara
Primalac: Budžet Republike Srbije
Račun: 840-742221843-57

POZIV NA BROJ – ŠIFRARNIK OPŠTINA

ZAPOŠLJAVANJE EU GRAĐANA

Treba biti pažljiv kod ove stavke i čitati do kraja ceo tekst Zakona. Naime, kada čitate Zakon, tačnije član 5, možete zapaziti da građani Evropske Unije imaju pravo na slobodan pristup tržištu rada u Srbiji. To nas navodi na zaključak da EU građani nisu u obavezi da pribave radnu dozvolu da bi radili u Srbiji. Međutim, kada dođete do poslednjih članova Zakona i člana 41, videćete da će se članovi od 5 do 8 primenjivati tek kada Srbija postane članica Evropske Unije. Do tada, njeni građani moraju pribavljati radnu dozvolu pod istim uslovima kao i državljani ostalih zemalja.

KOJE PROMENE SU DONELE IZMENE ZAKONA?

Iako ima nekoliko promena, možda je baš najzanimljivija ova koja se tiče stranaca koji otvaraju preduzeća u Srbiji i planiraju da povedu svoje osoblje iz inostranstva, što Zakon sada dozvoljava. Razlog tome je širi pojam poslodavca predviđen izmenama Zakona. Poslodavacem se sada smatra ne samo domaće lice, već i strano pravno ili fizičko lice koje je registrovano za obavljanje delatnosti u Srbiji, kao i ogranak i predstavništvo stranog poslodavca registrovanog za obavljanje delatnosti u Republici Srbiji.